21. februar 2020. godine • Međunarodni dan maternjeg jezika
Povodom obeležavanja 20 godina (21. februar 2000. godine – 21. februar 2020. godine) Međunarodnog dana maternjeg jezika pod pokroviteljstvom Uneska u Kovačici.
Ljubomir Simović
Akademik, Srpske akademije nauke i umetnosti, Beograd
Prema terminu “naivno slikarstvo” uvek sam gajio izvesno podozrenje. Uvek sam sumnjao u njegovu tačnost. Šta u ovom slučaju znači “naivno”? Jel to eufemizam za amatersko, neškolovano, infantilno?
Sumnju u tačnost ovog termina bude i oni koji u ovom slikarstvu vide pobunu protiv akademskog i konvencionalnog, šta ga, ako bi bilo tačno (a ja mislim da nije), takođe ne bi moglo svrstati u kategoriju naivnog. Sumnju bude i oni koji u ovom prepoznaju odbranu od otuđenja i buke industriskog sveta. Ako je to tačno ( a meni se čini da to nebi moglo biti), tome bi epitet “naivno” takođe bio neprikladan, jer otpor bilo čega bilo čemu ne može biti naivan.
Ako se ovo slikarstvo ipak nekako mora odrediti, možda bismo bili najbliže istini ako bismo ga nazvali alternativnim: alternativnim onom šta dominira, a to je moderna umetnost, sa svim svojim avangardnim pokretima.
Sada se nameće pitanje da li se odnos naivnog i avangardnog slikarstva može ceo izraziti pojmom alternativnog. Takozvani naivni slikari, neposredno i bez predrasuda, slikaju svet u kome žive. Slikajući svoje kuće i njive, žetve i svadbe, voće i cveće, guske i bundeve, i načinom na koji ih slikaju, oni nam ili otkrivaju lepotu tog sveta, ili tom svetu dodaju lepotu koju bi želeli da on ima. Međutim, njihovo slikarstvo pri tom nije naivno: ono je nevino. I ono se, rekao bih, modernoj umetnosti ne suprostavlja: ono za modernu umetnost čuva neposrednost, lepotu i čednost, kojih se moderni umetnik davno odrekao.